Uspeh u pokeru: Osobine uspešnog poker igrača

Uspeh u pokeru: Osobine uspešnog poker igrača

U svetu pokera se često dešava da neki ljudi imaju prirodni talenat za igru, dok drugi nikako da pobede. Loši igrači ovo često povezuju sa srećom, ali, u stvarnosti, postoji veoma dobar razlog zašto je odabrana nekolicina konstantno dobra u pokeru; oni prosto razumeju ono što treba. Da bi bio uspešan u pokeru, igrač mora da poseduje tri važne osobine: inteligenciju, disciplinu, samopouzdanje. Ako igrač ne poseduje bar jedan od ovih kritičnih atributa, biće mu izuzetno teško da ostvari dosledan uspeh u pokeru.

Inteligencija je, verovatno, najvažnija osobina uspešnog poker igrača, i osnova na kojoj će se zasnivati sve druge veštine. Bez inteligentnog uma, glavne poker osnove neće moći da budu shvaćene i primenjene, da ne pominjemo naprednije strategije koje zahtevaju dublje razmišljanje. Kada je u pitanju poker inteligencija, ne radi se samo o tome da budete pametni – uspešan igrač mora da razmišlja kritički, upija i primenjuje informacije na licu mesta, i da bar malo bude talentovan za matematiku. Ako je osoba loša u rešavanju problema, verovatno će teško dolaziti do pobeda u pokeru, pošto će igra od nje zahtevati da donosi odluke koristeći nepotpune informacije.

Drugi nivo poker uspeha je mesto na kom se mnogi brilijantni umovi sapliću. Svaki poker profesionalac će vam reći da je disciplina od suštinske važnosti za dobru igru, iako se mnogi kompetentni takmičari svakodnevno bore sa njom. Kada govorimo o disciplini koja ima veze sa pokerom, postoje mnogi aspekti u igri, u kojima je ona izražena. Prvo, i verovatno najbitnije, igrač mora da vežba disciplinu kada se radi o tome kako tehnički igra poker. Zato što pravilno igranje može da bude dosadno (pošto zahteva mnogo početnih ruku kako bi se pronašla ona dobra), potrebna je disciplina u izboru kada se radi o vašoj igri, i ne juriti boju, kada su šanse takve, da je najbolje da odustanete.

Igrač takođe mora da vežba poker disciplinu tako što će ostati hladan nakon niza loših uloga, kako bi izbegao da emocije diktiraju njegovo ponašanje. Dodatno, poker disciplina dolazi do izražaja u izboru igre; može biti iskušenje da se igra igra koja je veoma jaka u odnosu na vašu sumu novca, ali disciplinovani igrači znaju bolje od toga. Pokušavanje sa igrama koje ne možete da priuštite će se obično završiti katastrofalno; mnogim poker profesionalcima su trebale godine da nauče ovu lekciju.

Takođe, za profesionalne igrače, potrebna je disciplina, ne samo da bi održali motivaciju, već i da bi tretirali poker kao zanimanje i dosledno provodili preporučeno vreme za poker stolom. Konačno, za igrača koji pobeđuje, takođe je neophodno da vežba poker disciplinu u isključivanju emocija. Regularno igranje pokera ima za cilj da vam novčanik jednoga dana napuni, a sledećeg, još mnogo više isprazni, dok razlika pokazuje svoju lošu stranu. Iako se ponekad čini da se heater (konstantno dobro igranje) nikada neće završiti, i da su svakakva ulaganja dozvoljena, potrebna je disciplina da biste ostali na zemlji i da biste zapamtili da loša igra možda baš vreba iza ćoška.

Treća, i poslednja, osobina koju uspešan poker igrač treba da poseduje je samopuzdanje. Nemojte pogrešiti; samopouzdanje u pokeru ima malo veze sa tim kako se neko oseća povodom njegovog izgleda ili sposobnosti da razgovara sa suprotnim polom ;), već kako se oseća povodom svojih odluka koje donosi tokom igre. Poker nije za bojažljive, a profit igrača će definitivno biti pogođen ako igrač ne veruje u sopstvenu procenu i ne stoji iza sopstvenih odluka. Jedan od najvažnijih koncepata u pokeru je selektivna agresija, koja zahteva od igrača, ne samo da pravi hrabre poteze za stolom, već i da bude uveren u svoju mogućnost da izabere u kojim situacijama je agresivna igra opravdana. Bojažljiv igrač će se obično povlačiti, odustajati od potova i, konačno, ostavljati novac na stolu.

Naći osobu koja poseduje sve tri osobine uspešnog poker igrača je veoma retko, što je verovatno razlog zašto postoji samo nekoliko dugoročnih uspešnih poker priča u ovoj oblasti. Suštinska činjenica je da mnogi igrači poseduju dve od ovih osobina, ali obično im fali treća. Kao što smo već pomenuli, mnogi dobri igrači nikada neće biti svesni svog potencijala, ako im nedostaje disciplina, verovatno zato što je kombinaciju discipline i selektivne agresije izuzetno retko naći u jednom čoveku. Oni koji su sposobni da uspostave ravnotežu između ova dva, zasnovanu na inteligenciji, su retka vrsta i oni su najverovatnije sposobni da postanu igrači koji dugoročno dobijaju.

Kombinacija tri osobine o kojima smo pričali je ono što čini osnovu talentovanog igrača. Iako se sa talentom može daleko dogurati, preporučuje se da bude visoko rangiran. Najčešće se u pokeru kaže da ne postoji zamena za iskustvo i, iako može zvučati kao kliše, to je aposultno tačno. Kada prvi put počnete da igrate poker, lako je izgubiti oslonac kada se susretnete sa novim situacijama, koje vas mogu uzbuditi i zbuniti vas. Ipak, nakon što ste videli ove tipove ruku nebrojano puta, počinjete da uviđate šablone u načinu na koji se igraju. Ovo iskustvo je neprocenjivo i izuzetno ga je teško naučiti. Dok će učenje i razgovaranje o pokeru igrati važnu ulogu u razvijanju igre, neke stvari nikada nećete naučiti dok ih sami ne iskusite, nekoliko puta. Ako želite da naučite kako se pobeđuje u pokeru, moraćete da učite kroz iskustvo.

Uspešni igrači priznaju da će uvek biti nečeg novog što treba naučiti, i u skladu sa tim, oni nikada neće prestati da uče.

Ostavite Komentar

 

Copyright © 2010-2016 Online Poker | Disclaimer