Koje karakterne osobine razdvajaju dobitnike od gubitnika ?

Zamislite da smo anketirali sve igrače sa svih organizovanih poker stolova na svetu tako što smo ih zamolili da popune prazninu: “Pobednički igrači pokera su _______. ” Da smo to isto uradili i sa igračima koji su izgubili, verovatno bi rekli “srećniji od mene”. Najveći dobitnici bi verovatno imali drugačiji odgovor. Rezultate ove izmišljene ankete ćemo navesti obrnutim redosledom.

25. Oni sa dobrim smislom za humor. Dobitnički igrači su naučili da tolerišu Badbeat-ove kada se dese. Igrači koji pronalaze smisao za humor u teškim trenucima će ih lakše prebroditi. Naravno, gubitnici su možda izgubili smisao za humor tokom vremena. Dok pobednici pričaju viceve i dogodovštine, gubitnici govori “Ćuti i deli”.

24. Ponosni. Kada pobednik oseti da ne igra na vrhuncu svoje igre, ili pokuša da se uozbilji ili napušta partiju pre nego što će njegovim protivnicima dati zadovoljstvo u pobedi nad njim. Ovo se može desiti posle celonoćne sesije kada za sto dođe odmorna jutarnja ekipa. Kada gubi, igrač koji je pobednik shvata da je u lošoj situaciji i ide kući. Takođe, taj isti igrač ima dovoljno ponosa da izbegne svaljivanje krivice za svoje poraze na druge.

23. Darežljivi. Igrači koji dobijaju obično daju velike bakšiše. Oni ne cene previše novac jer nekad tako brzo dolazi da im ništa ne znači što će ga dati.

22. Društveni. Iako ne toliko bitno u kockarskim krugovima, najbolji igrači moraju da znaju da se “pričom” nađu u dobrim situacijama i treba da budu ljubazni prema igračima koji gube. Biće i trenutaka kada nešto treba da kažu što će im biti u interesu. Znati da pričate je velik plus, sve dok takođe znate i kada da budete tihi.

21. Bezosećajni. Dobri igrači mogu biti hladni i proračunljivi. Jedini interes koji oni mogu da imaju od slušanja drugih kako pričaju o svojim Badbeat-ovima je sadističko uživanje u protivnikovoj nesreći.

20. Optimistični. Da pobednici ne veruju da su dobre stvari odmah iza sledećeg ćoška, mnogo bi im bilo teže da savladaju neke teške trenutke.

19. Nezavisni. Dobitnici nikad ne prihvataju nečiji savet pre nego što o njemu dobro ne razmisle. Loših saveta ima na svakom ćošku. Oni ne podležu pritisku koji će ih odvesti putem kojim je većina već otišla.

18. Manipulativni. Pobednici puštaju druge da ih nagovore da igraju neke partije koje su i oni sami hteli da igraju. Npr. ako se mesto oslobodi sa njihove leve strane, a oni žele da budu u poziciji u odnosu na igrača kome je krenulo, pomeriće se na levo i suptilno sugerisati tom igra;u da se pomeri udesno.

17. Pohlepni. Ako je partija unosnija nego obično, dobar igrač neće odustati, pogotovu ako dobija. On na ovo gleda kao na priliku da zaradi dovoljno novca da bi bio u mogućnosti da odustane u nekoj sledećoj partiji u kojoj ne budu bili toliko veliki ulozi. u ovim situacijama, nateraće sebe da ostane budan duže vreme. Ako vam ovo predstavlja problem, možda bi trebali da počnete zdravije da se hranite i da vežbate da bi bili u boljem fizičkom stanju.

16. Uporni. Ako dobrom igraču ne ide dobro, on će nastaviti da donosi odluke za koje on misli da su ispravne.

15. Sebični. Dobitnici su svesni toga da ovo rade zbog para, a ne da zadovolje druge. Ne rade nešto što bi njima škodilo samo da bi im zadovoljili. Međutim, oni to rade diskretno da se ne bi stvorila pogrešna predstava o njima.

14. Ljudi od reči. Vaša reč je vaša garancija. Ako igrač nije od reči, ljudi neće hteti da se kockaju sa njim iz straha da će igrati podmuklo i zadavati “niske udarce” kada to ne očekujete.

13. Agresivni. Dobra agresivna igra je zaštitni znak dobrog igrača. Agresivan igrač tera njegove protivnike da plate da bi ostali u igri i pokušava da izbaci iz ruke igrače koji bi možda mogli da osvoje Pot. Ova agresivnost se posebno primećuje kod dobrih ženskih igrača, jer muškarci obično od njih očekuju da budu pasivne i da se uklope u tradicionalne stereotipe.

12. Takmičarski nastrojeni. Dobitnički igrač se takmiči da osvoji najviše novca. U No-limit partijama, on teži da osvoji svaki žeton na stolu.

11. Preživljavači. Većina pobedničkih igrača su veoma borbeni. Neki su bili izbeglice iz drugih zemalja. Znaju da život nije uvek fer, i naviknuti su na borbu za preživljavanje. Oni očekuju prepreke i veruju u to da ih mogu “preskočiti”.

10. Empatični. Dobar igrač razume kako se drugi ljudi osećaju i šta misle. Često se može i desiti da dođe do zaključka o tome šta neko drugi misli i pre njega samog.

9. Neustrašivi. Dobitnici se ne plaše da “povuku okidač”. Tj. ne plaše se da odigraju pravi potez, čak i ako je rizičan. Ali takođe paze i da ne preteraju i da ne postanu nemarni. Nemarnost, kada uspe, može da se pogrešno protumači kao hrabrost.

8. Dobri kada su izloženi pritisku. Kada dobar igrač gubi, i dalje je u mogućnosti da odigra pravi potez. Mnogi ljudi isključe mozak i prestanu da razmišljaju kada su pod pritiskom. Oni ne žele da se suoče sa tim koliko loše igraju. Neki čak i koriste alkohol da spreče svoje misaone procese.

7. Detaljni. Pobednički igrač može opisati ruku na sledeći način: “Igrač na mestu br. 4 je Raise-ovao sa rane pozicije pošto je izgubio dva Pot-a za redom. Ja sam Call-ovao sa Button-a sa A J i Big Blind je jedini od ostalih Call-ovao. Na Flop-u su izašli 10 8 3 od kojih su 2 srca. Pošto je Big blind Check-irao, igrač na mestu br.4 je malo oklevao pre Bet-a i ja sam odlučio da ga Raise-ujem pošto sam imao A u srcu i mislio sam da on nije imao ništa”. Kada bi neki slabiji igrač prepričavao istu situaciju, verovatno bi zaboravio na to koliko je igrača bilo u Pot-u, ko je Raise-ovao, i ko je imao A u srcu. Takođe ne bi obratio pažnju na neodlučnost ili psihološko stanje protivnika.

6. Motivisani. Možda ćete morati sebe da ubedite da morate da pobedite. Lako je ulenjiti se kada niste pod novčanim pritiskom. Ima igrača koji se razmeću parama u sporednim igrama, ali na turnirima odlično igraju. Njih više motiviše slava nego novac. Neki igrači koji igraju u veliki novac ne shvataju turnire previše ozbiljno jer, ako ispadnu, mogu više para da zarade u sporednim igrama.

5. Oni sa dobrim pamćenjem. Pobednički igrači imaju memorisanu osnovnu strategiju. Oni takođe pamte šta je uspevalo a šta ne. Imaju jasnu sliku o tome kako svaki igrač igra i koje su mu tendencije.

4. U kontroli nad svojim emocijama. Iako neki igrači pokušavaju da pričom nateraju protivnike da naprave grešku, većina pobedničkih igrača su tihi tokom svake ruke i zadržavaju ozbiljan izgled lica. Čak i posle izgubljene ruke, ne pokazuju njihovo razočaranje. Ne dopuštaju protivnicima da im se uvuku u glavu.

3. Inteligentni. Pobednici su u stanju da osmisle strategije i da ih promene kada one ne funkcionišu. Inteligencija je sposobnost prilagođavanja okolini. Najvažniji deo okoline u pokeru su protivnici u partiji. Inteligentan igrač je u stanju da zaključi šta rade njegovi protivnici, šta će verovatno uraditi, i kako da maksimalno iskoriste tu informaciju u svoju korist.

2. Iskreni prema sebi. Dobri igrači priznaju sebi kada igraju loše. Naprave pauzu i ponovo se fokusiraju. Ako su nadigrani, u stanju su da objektivno zaključe da li i dalje vredi ostati za stolom.

1. Psihološki jaki. Najbolji ne popuštaju, bez obzira na to kolko su psihološki potučeni. Većina igrača svaljuje krivicu poraza na spoljne uticaje: “Naravno da sam izgubio. Uvek gubim posle svađe sa devojkom,” ili “Kada god napravim neku lošu odluku, znam da ću ući u Badbeat.” Psihološki jaki igrači su takvog razmišljanja da mogu da pobede u bilo kakvoj situaciji i da mogu sve da prebrode. Ne možete suditi o igraču dok ne vidite kako se nosi sa problemima. Ovde se pravi razlika među najboljim igračima.
Kada neki ljudi pričaju o nekome za koga oni misle da je dobar igrač, možda ukažu na to da mu nedostaje neka od gore navedenih osobina. Možda taj igrač i nije toliko uspešan koliko se čini na prvi pogled.

Neke od gore navedenih karakteristika se smatraju negativnim crtama ličnosti. Dobar igrač bi trebao ovo da primeti i da razdvoji svoje međuljudske odnose od igranja za poker stolom.

Evo i nekih karakteristika koje dobri igrači nemaju:

Sportski duh. Mnogi od boljih igrača su bili dobri sportisti kad su bili mlađi jer je njihov takmičarski duh bio kanalisan kroz sport. Neki pokušavaju da ostanu u formi, ali sedeći stil života uzima danak nad većinom.

Iz bogate porodice. Dolaženje iz bogate borodice može biti velika mana u svetu pokera. Razmažena bogata deca verovatno neće biti dovoljno čvrsta da postanu najbolji igrači pokera.
Saosećajnost.

Saosećajnost je kompbinacija empatije i osećajnosti. Dobar igrač poseduje ovu prvu osobinu, ali ne i mnogo druge. Ne očekuje osećajnost, a svaku koju on sam pruži obično je iz lične koristi.

Obrazovanost. Biti obrazovan je obično rezultat okolnosti. Ovo obuhvata to gde je osoba odrasla, do toga koja vrsta obrazovanja mu je nametnuta, koliko je bio nadgledan, i koliko je ta osoba bila motivisana za učenje. Mnogi ljudi iz zemalja trećeg sveta ili lošijeg socio-ekonomskog stanja su inteligentni, ali nisu bili u mogućnosti da budu dobro obrazovani. Obrnuto od toga, mnogi visoko obrazovani ljudi rade na takvim poslovima da nemaju mnogo vremena da igraju poker.

Prevelika samouverenost. Velika samouverenost će sputati igračevu sposobnost da precizno proceni gde je njegov limit u kockarskim situacijama.