Svaka greška koju napravite za poker stolom će vas koštati para.
Na nesreću, većini početnika je teško da nauče iz svojih grešaka, osim ako ih one koštaju svih čipova koje imaju. Češće će se pak dešavati da vas greške koštaju Pot-a. Vaše učešće u tom izgubljenom Pot-u može biti samo mali deo vaših ukupnih čipova. U tom slučaju mnogi početnici ne uzimaju tu ruku u obzir i zanemaruju da ocene veličinu njihove greške. Takve greške vas koštaju manje u poređenju sa onima zbog kojih izgubite sve čipove, ali se dešavaju mnogo češće i samim tim vas koštaju više na duge staze.
Izbori koje pravite za stolom su splav na kome plutate. Svaka rupa, nebitno koliko mala bila, će kad tad početi da vas potapa. Možete potrošiti dosta vremena pokušavajući da se izbavite, ili možete naučiti kako da jednom zauvek popravite te rupe.
-
Nadati se šansama 50:50 (tzv. Coin flip (bacanje novčića: glava-pismo))
- Bolji sam od bilo koje neuparene ruke
- Na Coin flip-u sam sa bilo kojim parom ispod KK
- Jedino sam iza KK i AA, a čak i onda imam tri Out-a protiv KK
-
Prejako igrati na dobre ruke (tzv. Overplaying)
-
Čekanje na opasnom talonu
-
Igranje na “uplašen novac”
-
Nelogično (providno) Bet-ovanje
Ovaj propust se obično viđa kod igrača koji previše gledaju poker na televiziji, a ne provode puno vremena proučavajući pravu igru. TV poker, iako zanimljiv, nije dobra polazna tačka za početnike da nauče strateške elemente igre, posebno ako igrate Cash game. Česta pojava u TV turnirima u pokeru je ta da igrači idu na Coin flip. Gledaocima upada u oči činjenica da igrači često idu na Coin flip šansu u očajničkim pokušajima da produže svoje učešće na turniru.
U Cash game pokeru, skoro nikad ne treba ići na Coin flip pre Flop-a. Često, kada se susretnu sa all-in Bet-om, početnik koji u ruci ima AK će Call-ovati, razmišljajući na sledeći način:
Pod ovim pretpostavkama čini se da je Call dobar potez.
Na nesreću po početnike, Cash game poker nije kao turnirski poker. U kasnijim stadijumima turnira, posebno na zadnjem stolu (što čini veliku većinu svakog pokera koji se prenosi na TV-u), igrači često traže jaku Showdown ruku da bi išli all-in pre Flop-a. Ovo može da uključuje A sa bilo čim, dve jake karte itd. što čini da igrač sa AK ima veoma lak izbor ispred sebe, a to je Call.
U Cash game-u je potpuno druga situacija. Osim u retkim slučajevima da neki igrač baš nema sreće, ili da želi da ide kući, jedine ruke sa kojima će igrači ići all-in pre Flop-a su ručni parovi i AK. Ovo znači da ćete, osim u ovim retkim slučajevima, ako Call-ujete sa AK biti u prednosti u veoma malom broju slučajeva. Ili ćete biti malo iza ručnih parova, ili ćete biti u većem zaostatku protiv KK ili AA. U svakom slučaju, nadati se Coin flip-u pre Flop-a je situacija u kojoj se gube pare.
Ovo je još jedna česta greška koju prave početnici. Ako gledamo igrače koji su novi u pokeru, videćemo da mnogi od njih nikad neće Fold-ovati ništa jednako Top pair-u ili bolje. Ako imaju par kečeva, čak ne bi ni pomislili na Fold pošto su kečevi najbolji par koji možete imati.
Što više igrate poker, manje ćete biti komotni sa marginalno jačim rukama. Kontrast između emotivnog stanja početnika kome su na Flop-u izašla dva donja para i onog od profesionalca su kao noć i dan.
Evo primera:
Flop:
Početnik vidi ovu ruku i zna da ima jaku ruku na Flop-u. Nema Straight-a ili Flush-a na talonu, što znači da su velike šanse da ima najbolju ruku. Početnici će hteti da idu do kraja sa ovom rukom.
Profesionalac vidi isti talon i shvata da postoje 3 opcije : njegovi protivnici nemaju ništa i osvojiće Pot na Flop-u koji nije mnogo veći od Blind-ova; njegovi protivnici imaju jedan par i možda budu Call-ovali jedan Bet; ili njegovi protivnici imaju Set ili bolja dva para. Profesionalac zna da će dobiti mali Pot, a jedina ruka od koje može da izvuče novac je Top pair sa najjačim Kickerom, kada igrač sa tom rukom prejako odigra. Nažalost, ne može se znati da li igrač prejako igra na Top pair ili igra na Set normalno.
Osim povremenog izuzetka, ako imate nešto slabije od kente “sa jače strane”, imate marginalno bolju ruku i ne bi trebali da igrate u veliki Pot. Samo kada imate Nuts, treba da gledate da gurnete što više čipova u Pot, da se napuni što više može.
Kada igrate ruku u kojoj čekate jednu kartu (za Straight, Flush itd.), igrate da ako vas pogodi karta napunite Pot. Ovakve ruke ne igrate da kad ih dobijete Check-ujete. Prema tome, kada vas pogodi ta jedna karta morate da gurnete novac u Pot. Nekad će to biti mali iznos a nekad svi vaši čipovi.
Kada igrate na čekanje na opasnom talonu, ponekad, dobijanje te karte koju ste čekali može biti najgora stvar koja može da vam se desi. Najprostiji primer je dobijanje Flush-a na uparenom talonu. Ako ste dobili Flush, a neko želi da uloži puno u Pot, postoji velika šansa da ima Full house.
Nema ničeg goreg od toga da platite za izgubljenu ruku i da vam se Stack smanji kada ste dobili dobru kartu. Kad postoji realna šansa da kada bi dobili vaš Draw a opet imali drugu najjaču moguću ruku, tada hoćete da Pot bude što je moguće manji.
Osim ako nekako pročitate igrača da je vaša ruka bolja, nikad ne bi trebalo da pretpostavljate i da se nadate.
Doyle Brunson kaže:
Ključ za No-limit je da stavite čoveka pred odluku koja vredi sve njegove čipove.
Drugim rečima morate biti spremni da stavite vaše protivnike pred all-in, i da budete spremni da u bilo koje vreme i vi idete all-in.
Mnogi početnici igraju poker sa malo para iza sebe. Zbog ovoga, ovi igrači igraju sa znanjem da ne smeju sebi da dopuste da izgube pare sa kojima igraju. Ovo se zove igranje na “uplašen novac” (Scared money). Ako ne možete ili niste spremni da rizikujete svoj ceo Stack, vaši protivnici će iskoristiti taj vaš strah da vas pobede.
Da bi igrali poker uspešno, morate da razdvojite novac u igri sa novcem na vašem bankovnom računu. Gubljenje celog Buy-in-a na No-limit stolu ne bi trebalo da vam padne teže od kupovanja pljeskavice. Očigledno bolje bi bilo da niste izgubili taj novac, ali šta je tu je. Sve dok se potpuno ne odvojite od novca sa kojim igrate, nećete moći da igrate No-limit poker kako treba. Igrajte igre koje odgovaraju vašem budžetu i uđite u partiju sa punim fokusom da igrate poker kako treba.
Zapamtite, zarađivanje novca je sporedni produkt dobijanja u igri. Ne idite za poker sto sa namerom da zaradite pare; idite sa namerom da igrate kvalitetan poker. Pare su tu samo da se vidi koliki je rezultat.
Ako Bet-ovi koje pravite daju vašem protivniku jasnu sliku o tome koju ruku imate, onda vaši protivnici nikad neće napraviti grešku. Ako vaši protivnici nikad ne prave greške, vi nikad nećete zaraditi pare.
Puno početnika razmišlja samo o jednom aspektu Bet-a, zanemarujući sve ostale. Kao rezultat toga, njihovo određivanje veličine Bet-a im predstavlja štetu a ne prednost.
Zamislite da imate pristojnu ruku, npr. dva para na Flop-u. Vi ste prvi na redu i morate da odlučite koliko da Bet-ujete. Većina početnika će da pomisli samo na prvi aspekat veličine Bet-a.
“Hoću da me moji protivnici Call-uju da bi dobio pare u ovoj ruci, znači moram da napravim Bet dovoljno malim da budem siguran da će Call-ovati”
Bet-ujete $10 u Pot od $60. Uspešno ste ispunili svoj jedini cilj, ali sada dajete svim svojim protivnicima šanse od 7:1 (ili bolje, zavisi od Call-ova drugih igrača) protiv vas.
Realno, vaš iznos Bet-a treba da bude dovoljno mali da bi vas neko Call-ovao, ali opet i dovoljno veliki da bi ste smanjili šanse da vas neko sa trenutno slabijom rukom na kraju pobedi.
Još jedan primer je početnik koji ima jaku ruku i napravi Bet da zaštiti svoju ruku, ali ka odmere skroz neracionalno veliko da neće zaraditi ništa na toj ruci. Klasična situacija:
$1/$2 partija; početnik je dobio par kečeva na poziciji Big blind-a. Jedan igrač Limp-uje, drugi igrač Raise-uje do $10,a naš početnik Raise-uje do $145 i svi Fold-uju.
$15 je u Pot-u, a on je Raise-ovao do $145. Skoro nikad nije dobra ideja da se Raise-uje 9.5 puta veličina Pot-a. Da, zaštitio je svoju ruku i osvojio je pot, ali izvukao je apsolutni minimum iz dobre ruke.
Svaki put kada odigrate ruku na način na koji izvučete manje para nego što ste mogli, napravili ste grešku i gubite novac. Sa parom kečeva, možete biti u prednosti od 8:1 u odnosu na vašeg protivnika i šteta je to ne iskoristiti.
Ovo znači da hoćete da vaš protivnik Call-uje vaš Re-Raise. Cilj je da napravite Raise dovoljno mali za njih da Call-uju, a sa druge strane dovoljno veliki da bi maksimizovali njihovu grešku. Ako sve prođe po planu, vaš protivnik će misliti da blefirate, i ići će all-in. Da ste vi išli all-in prvi, velike su šanse da nećete dobiti Call. Morate da procenite veličine Bett-ova tako da maksimizujete greške protivnika.